Sokobanja je mesto koje je pamti burna vremena. Brojne borbe, ratovi, bitke ubeležene su u biografiju ovog mesta. Osim burnih vremena za vreme Osmanlija, kada su Austrijanci više puta pokušali i uspeli da osvoje, ali ne i da zadrže banju koja je privlačila turiste iz najudaljenijih krajeva Turske u to vreme, ratna previranja nastavila su se i dalje.

Početkom bune srpskog domaćeg stanovništva protiv turskih vlastodržaca, počeo je opet nestabilan period za stanovnike Sokobanje. Prvi srpski junkak koji je izdejstvovao slobodu za Sokobanju bio je Hajduk Veljko Petrović. On je 1808. godine uspeo da osvoji Sokobanju od osmanskih vlasti, međutim samo na kratko. Neuspeh I srpskog ustanka, odnosio se i na Sokobanju. Ona je opet potpala pod Tursku vlast. Hajduk Veljko Petrović ipak nije odustao od svog plana i ideje da zauzme ovo mesto, te 1810. godine opet osvaja.

Sokobanja nije zaboravila velikog borca koji se borio za slobodu ovog mesta, pa postoji više kutaka u Sokobanji koja nose ime ovog hrabrog junaka i oslobodioca stanovništva. Za ličnost Hajduk Veljka Petrovića vezuju se brojne anegdote, ali jedna je najviše zapamćena. Anegdota o ljubavi Hajduka i njegove druge žene Čučuk Stane bila je toliko velika, da se zaljubljena Stana uključivala i u borbe pprotiv Turaka. Kako to nije bilo uobičajno početkom 19. Veka, može se reći da je Hajduk Veljko bio veoma interesantna ličnost, čim je dozvolio svojoj ženi da učestvuje u borbama.

Bez obzira na junaštvo i dobru vojnu strategiju Hajduk Veljka, Sokobanja je ostala u pod srpskim vlastima samo tri godine, i 1813. godine, ona opet biva u rukama Osmanlija, ali ne zadugo.

20 godina kasnije, 1833. godine, za vreme II srpskog ustanka pod vođstvom Kneza Miloša Obrenovića, Sokobanja je konačno osvojena, i otpočeo je period stabilnosti, gradnje i mira u ovom mestu.

Banja u doba Miloša Obrenovića doživljava pravi procvat. U banji se obnavlja čuveno kupatilo po kom je ovo mesto bilo poznato ne samo na Evropskom, već i na Azijskom kontinentu, što je u to doba bila velika čast. Knez Miloš ulaže dosta sredstava u izgradnju i obnovu Sokobanje, ali i ostalih banja u Srbiji.

Osim obnove turskog kupatila Amama, koji je sagrađen na mestu na kom su se još stari Rimljani kupali i lečili, u Sokobanji je za vreme Miloša sagrađen i konak, te zgrada Knjaževine Srbije koja je služila administraciji.

Sokobanja tog vremena pamti i veliku pažnju koju je Miloš posvećivao lekovitim termalnim vodama. On je naime, poslao vode iz banje na analizu, koja se tada vršila u Beču, a kada je utvrđen mineralni sastav vode, Miloš šalje i prvog lekara u Banju. Đorđe Novaković bio je čuveni banjski lekar kog je narod veoma zavoleo o čemu svedoči i nadimak, kako ga je naro od milja zvao – Đoka Pokrštenjak.

Prvi pacijent Sokobanje bio je zastavnik Lazarević. Uput koji je ovaj zastavnik dobio, smatra se i početkom organizovanog zdravstvenog turizma u Sokobanji. Bilo je to 1837. godine, kada je iz kancelarije Knjaza Miloša napisan uput Lazareviću. Na uputu je pisalo sa se Lazarević šalje zbog upotrebe lekovite vode i da će njegovo lečenje pratiti doktor Novaković – Đoka Pokrštenjak.

Za vreme vladavine Obrenovića, banja je dobila i svoje sadašnje ime. Posle oko šest različitih imena (Balnea, Banja, Banjica, Velika Banja, Aleksinačka Banja, Sokol Banja) kako se sve nazivala banja, ona 1859. godine konačno dobija ime Sokobanja.

U doba oslobođene Sokobanje, dakle od 1833 pa sve do II svetskog rata, Sokobanja je bila centar mdenskog života. U njoj su letovali i odmarali se, ali se i lečili svi koji su bili nešto značajni u Srbiji, počev od kneževa, političke elite, kulturnih i ekonomskih najviših slojeva društva, umetnici i crkveni verodostojnici.

Krajem 19. veka, u Sokobanji se grade crkva i škola i osniva se „Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje i okoline“. To je učinilo da se značaj Sokobanje još poveća, a broj turista poraste.

Početkom 20. veka, pak je i zvanično potvrđena, naučnim metodama lekovitost vode i njen mineralni sastav. Tada je sagrađen i prvi moderan hotel u Sokobanji, te vodovod, uređeni su parkovi i uvedena električna energija.