Sokobanja, jedna od najposećenijih banja u Srbiji sa dugom tradicijom i istorijom obiluje brojnim kulturnim ustanovama i manifestacijama. Kulturni život u ovoj banji veoma je razvijen, a razvijao se stotinama godina u nazad.

Kultura predstavlja osnov razvoja jedne civilizacije. Kada se ispune osnovni uslovi za život, dakle sa rayojem ekonomije i privrede, ostaje da se razvija nadogradnja u okviru kulturnih i umetničkih dostignuća. Sokobanja je i vremenima krize očuvala kulturne manifestacije, spomenike i ustanove, koje ček i sa skromnim budžetima uspevaju da privuku veliki broj turista u Sokobanju, ali i da ulepšaju život meštana ovog prelepog mesta.

Kultura u Sokobanji je razvijna još od vremena Antike. Nekako se u ovu banju obično dolazilo radirekreacije i relaksacije, pa su se često priređivale zabave i druge kulturne aktivnosti. Život u banji oduvek je bio dinamičan, i uzbudljiv sa stalnim promenama stanovništva. Zato se na ovom području razvio bogat kulturni život koji ima elemente svih kultura ranijih  naroda koji su živeli u Sokobanji, koji su je posećivali i koji su u njuu dovodili najraznovrsnije novitete.

U vreme novije istorije, kada je Sokobanja oslobođena od Turaka, ova banja je predstavljala centar modenskog života Srbije kraja 19. i početka 20. veka. Nju su rado posećivali svi koji su nešto značili u tadašnjos Srbiji, a sa uticajnim ljudima kao mecenama u Sokobanju su dolazili i umetnici, glumci, pevači. U Sokobanji u periodu između dva svetska rata grade se brojne luksuzne vile, kafane, balske dvorane. Život u banji odlikovao se hedonističkim nastojanjima srpske elite da sebi ulepšaju boravak van prestonice.

Stalne zabave, balovi, priredbe i pozorišne predstave često su održavane u Sokobanji, pogotovo kada su u banji boravili vladari Srbije iz porodice Obrenović, ali i Karađorđević. O Sokobanji tog doba i kulturnom životu u banji tog doba ostalo je zabeleženo dosta, a narod pamteći ovakve manifestacije i posle II svetkskog rata radio je na obnavljanju kulturnog života u ovom mestu. Poznato je sa su se u banji pod Ozrenom organizovale različite kulturne manifestacije od istočnjačkih čočeka i pelivana pa do pozorišnih predstava. Joakim Vujić za kog se tvrdi da je otac pozorišne umetnosti u Srbiji priređivao je pozorišne predstave u Sokobanji kada je u njoj boravio i knez Miloš Obrenović. Takođe od kulturnih manifestacija tog doba u Sokobanji su se odvijale i muzičko scenske predstave Kneževe bande koju je prdvodio Šlezinger.

U Sokobanji su se razvile i domaća umetnička društva, amaterski horovi, anaterske pozorišne trupe, amaterski orkestri. Imajući privilegiju da gledaju profesionalce, ova amaterska društva su učila i uspevala da priređuju takve kulturne događaje kako da su i oni sami profesionalci. Zanimljivo je da je život u Sokobanji za vreme leta bio bogat kaoo i kulturni život Beograda, pa je zato ova banja bila i najposećenija.

Danas, Sokobanja predstavlja veliki kulturni centar, koji ne samo što čuva uspomenu na neka slavnija vremena srpske istorije brojnim spomenicima, muzejima i slično, nego takođe i stvara nove vidove kulture i zabave koji će biti ostavljeni budućim generacijama.

Dakle uz veoma lekovite vode, svež vazduh, lekovito bilje, smeštaj prilagođen svim klasama i svakoom džepu, ono što svake godine privlači turiste u Sokobanju su kulturni događaji i spomenici kulture.

Sokobanja ima mnogo šta da ponudi svojim gostima, i to je jedan od fundametalnih razloga zbog koji se gosti u Sokobanju iznova i iznova vraćaju. Sokobanjci poznati po gostoprimstvu i ljubavi prema turistima od davnina su polagali mnogo truda da kulturni život Sokobanje bude razvijen i da se u banji stvaraju umetnička dela ili da banjom budu inspirisana umetnička dela koja su važna za kulturu cele naše nacije.

Danas se u banji pod Ozrenom takođe priređuju velike kulturne manifestacije koje su čuvene u celoj zemlji, ali i van granica naše zemlje. Kultura u ovom nmestu ne umire, već se čuva i neguje, kako bi i trebalo, bez obzira na ekonomske, društvene i političke krize.