Razvoj koji Sokobanja pamti do I svetskog rata, nastavio se prestankom ovog velikog sukoba.  Za sve što danas odlikuje banju treba zahvaliti upravo vremenu između dva svetska rata. Taj period je bio period nezapamćenog razvoja cele zemlje, tada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa i same Sokobanje.

Banja je dobila vodovod i kanalizaciju, električnu energiju, ali i javnu rasvetu i još mnogo toga što je omogućilo da ovo mesto bude veoma posećeno i da se ucrta u karti Evrope kao centar kulturog, umetničkog, političkog, ekonomskog i crkvenog elitističkog života. Banja u ovom peripdu dobija i znamenite vile, velelepne građevine koje su se očuvale i danas.

Drugi svetski rat ponovo je opomenuo Sokobanjce da ne žive na mirnoj zemlji i da je rat nešto što je urezano u Balkanski gen, međutim ovaj put Sokobanja nije pretrpela veća razaranja. Glavni neprijatelji domaćeg stanovništva u Sokobanji iz Trojnog pakta u ovom periodu bili su Nemci i Bugari. Takođe veliku štetu Sokobanja imala je i zbog borbi dve oslobodilačke struje na ovim prostorima, četnika i partizana. Oko 500 ljudi iz Sokobanje je poginulo u borbama ili je bilo streljano. Sredinom avgusta 1944. godine, Sokobanja uspela je da se se oslobodi okupatora.

Što se tiče građevina, parkova, izletišta, oni nisu mnogo nastradali u II svetskom ratu, štaviše Sokobanja je i u ratnim godinama privlačila veliki broj turista, pa su oni koji su učestvovali u borbama odmarali, ali i dolazili na lečenje u ovoj banji. Izgleda da ni rat nije mogao da negira čudotvornu lekovitu vodu Sokobanje.

Sačuvan je i prvi izgrađeni hotel u banji koji je sagradio trgovac Velja Milenković neposredno pre II svetskog rata, Hotel Evropa, ali i čuvene aristokratske vile, kafane, trgovina, topla kupatila, gradska bolnica…

U godinama koje su došle posle II svetskog rata Cela država, pa samim tim i Sokobanja pretrpele su velike reforme. Od pretežno agrarne zemlje, kraljevine seljaka, Komunistička Jugoslavija teži industrijalizaciji, jednakosti klasa i masovnoj kulturi kao principu življenja. Koncept banje kao centra elitističkog, modenskog života se menja, a Sokobanja iz godine u godinu postaje pristupačnija sve većem broju turista, i beleži veći broj poseta.

Da bi imala gde da ugosti veliki broj turista koji su želeli da posete lekovito mesto, Sokobanja šezdesetih godina 20. veka dobija nove hotele. Hotel Turist, Zdravljak, Sunce, Moravica , restoran Vrelo, Odmaralište Rvi, ali i Zavod za rehabilitaciju se grade, a pripremaju se i brojni drugi projekti. Sve ovo je urodilo plodom, pa sedamdesetih godina Sokobanja beleži i rekordan broj posetilaca.

Sokobanja se urbanizuje, osim osnovne škole koja je bila i ranije u ovom mestu, gradi se i gimnazija, zatim osavremenjuje se vrtić, a ovo mesto takođe dobija i dom zdravlja. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, u Sokobanji grade se i moderni putevi, Sokobanja se povezuje drumskim saobraćajem sa većim gradovima, grade se ulice, ali i trgovi.

Savremeni putevi omogućili su bolju komunikaciju obližnjih sela sa Sokobanjom, pa se u turističkoj ponudi banje pojavljuju i autentični seoski proizvodi: sokobanjski sir i rtanjsko jagnje.

Planom modernizacije Savezna Federativna Republika Jugoslavija nije predvidela da Sokobanja ima razvijenu industriju. Sa namerom da se što više očuva prirodna sredina ovog mesta koja je vekovima privlačila turiste za lečenje, odmor i uživanje, fabrike se u ovom kraju nisu gradile. Tako i danas Sokobanja nema razvijenu privredu. Glavna grana razvoja ove opštine je upravo turizam. Postoje neke manje industrije za prehranu, poput mlekarske, klaničke i pekarske, ali primarnu granu privrede Sokobanje ima turizam i uslužne delatnosti.

Raspad Jugoslavije i demokratske promene, te ekonomska i društvena tranzicija nisu uspele da slome Sokobanju. Njena prirodna bogatstva uspevaju da odele svim nedaćama koje zahvataju trusno podneblje Balkana. I bez obzira na ekonomsku krizu koja je zahvatila našu zemlju, turisti ne prestaju da dolaze u Sokobanju.

Osim domaćih, veliki broj turista dolazi i iz dijaspore, ali i evropskih zemalja. Izgleda da se dobar glas o Sokobanji daleko čuje.