Ukoliko je Sokobanja izbor za nečije putovanje, taj neko neće ostati ravnodušan prema prelepoj banji, svim njenim prirodnim lepotama, ali i udobnom smeštaju. Ono što na prvom mestu treba da se raspita jeste kako doći do banje i kakvo je vreme u banji. Vreme je trenutno stanje atmosferskih pojava o kom nas uglavnom obaveštavaju meteorolozi. Kako oni umeju da pogreše kada izveštavaju u potencijalnom trenutnom stanju, tako ipak treba imati na umu da poznavanje klime nikad nije na odmet.

Klima je praćenje vremena kroz duži niz godina, koja nam pomaže da predvidimo šta san čeka kad dođemo u banju. Hoće li biti kiše, snega, visokih temperatura, vetra… Sve ovo se predviđa na osnovi nekoliko klimatskih elemenata. Continue reading →

Sokobanja smeštena je u kotlini koja je ograđena planinama Rtanj, Ozren, Leskovik i Devicom, Krstač i Slemen. To pripada istočnom delu Srbije, tačnije centralnom delu istočne Srbije. Ova kotlina prostire se u pravcu istok zapad, a osim planina oivčena je i sa rekama Moravom i Timokom, pa tako ova kotlina spaja dva sliva Moravski i Timočki. 500 kilometara kvadratnih ove kotlinske površine čini posebanu i specifičnu celinu u geografskom smislu.

Planine koje okružuju banju pripadaju Karpatsko – balkanskom planinskom basenu. A manjim delom sa zapadne strane ove planine dotiču i rodopski planinski sistem. Kotlina u kojoj je smeštena Sokobanja na severu je ograničena planinom Rtanj. Na istoku, Sokobanja je okružena planinama Krstač i Slemen. Sa južne strane banje nalaze se Ozren, Leskovik i planina Devica. Continue reading →

Položaj Sokobanje je idealan za sve turiste širom sveta. Njegova geostrateška važnost razlog je i zbog kog stanovništvo Sokobanje nije baš pamtilo duge periode mira, ali položaj ima i pregršt pozitivnih strana. Na prvom mestu je ogroman broj turista koji posećuju banju, pa se ona tako ubraja u jedne od najposećenijih banja u Srbiji.

Povezanost banje sa svi većim saobraćajnicama je izuzetna pa zato i ne čudi što ne postoji nijedan od gostiju Sokobanje koji su prvi put posećivali ovo mesto, a da su se požalili na teškoću pronalaska Sokobanje. Kotlina u kojoj se nalazi Sokobanja je poprilično tranzitna. Kako se nalazi između dva basena Moravskog i Timočkog, što kotlina banje broji mnogo saobraćajnih prelazaka. Continue reading →

Svoju popularnost Sokobanja duguje prirodi. U moderno doba kada je čovek tehnološki i civilizacijski otuđen od prirode, ipak postoji velika žudnja da se prirodi vrati. Upravo to je razlog zbog kog Sokobanja iz godine u godinu broji sve veći broj posetilaca, jer Sokobanja pruža povratak u vreme kada je priroda određivala u potpunosti čovekov život.

Uz sve adaptacije autentične prirode tako da odgovara čoveku 21. veka, Sokobanja sačuvala je mir i lepotu koju može samo priroda da podari, a čovek može samo da joj se divi. Tako su geografske odlike, klima, reljef, vode ono što mami čovečanstvo još iz Rimskog perida da dolazi u banju i da se napaja njenim lekovitim izvorima. Continue reading →

Sokobanja je naseljena još od praistorije. Kako su se menjala doba, menjalo se istanovništvo, neki su odlazili, a drugi dolazili, međutim Sokobanja nikad nije bila pusta i bez ljudi koji žive u njoj. Danas Sokobanja ima nešto više od 19 hiljada stanovnika i spada u srednje po veličini opštine u Srbiji.

Brojni ratovi koji su bili prisutni na ovom području izazivali su uvek velike migracije ili kretanja stanovništva, pa su tako područje banje naseljivali čovek neolita, bronzanog doba, bakarnog doba, Mezijanci koji su pokoreni od strane Rimljana početkom naše ere, pa su banju naselili Rimljani, zatim Srbi, pa posle blistavog perioda srpske srednjovekovne istorije dugo su prostorom banje upravljali Turci Osmanlije koji su pokorili našu zemlju. Continue reading →

Kada govorimo o lepotama nekog mesta, sigurno je da ćemo spomenuti i ljude koji žive ili su neki deo života proveli u tom mestu. Mesto bez ljudi zaista ne može se nazvati mestov, više lokacijom ili nekim kutkom, a sa ljudima koji nastanjuju taj kutak planete dolazi i istorija i lepota i duša samog mesta. Sokobanja je mesto sa svim ovim što smo gore spominjali, i njena prava lepota pored prirodnih bogatstava su upravo ljudi koji je nastanjuju ili kjudi koji su u njoj živeli. Continue reading →