Kulturno istorijski spomenici veoma su česti u Sokobanji, što i nije ništa neobično ako se poznaje duga istorija koju pamti ovaj kraj. Sokobanja čuva uspomenu na svako doba i svaku ličnost koja je obeležila da banja pod Ozrenom opstane i bude baš onakva kakva je i sada. Kulturno – istorijski spomenici u Sokobanji uglavnom su živi, i danas su sačuvali svrhu, te osim što govore o slavnoj prošlosti banje, oni služe i današnjim generacijama. Continue reading
Razvoj koji Sokobanja pamti do I svetskog rata, nastavio se prestankom ovog velikog sukoba. Za sve što danas odlikuje banju treba zahvaliti upravo vremenu između dva svetska rata. Taj period je bio period nezapamćenog razvoja cele zemlje, tada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa i same Sokobanje.
Banja je dobila vodovod i kanalizaciju, električnu energiju, ali i javnu rasvetu i još mnogo toga što je omogućilo da ovo mesto bude veoma posećeno i da se ucrta u karti Evrope kao centar kulturog, umetničkog, političkog, ekonomskog i crkvenog elitističkog života. Banja u ovom peripdu dobija i znamenite vile, velelepne građevine koje su se očuvale i danas. Continue reading
Materijalni istorijski dokazi ukazuju na to da je područje oko Sokobanje bilo nastanjeno još u periodu praistorije, tačnije u mlađem kamenom dobu, neolitu. Kako se neolit smatra periodom kada su ljudi savladali proizvodnju oruđa i oružja od glačanog kamena i tako sebi omogućili da po prvi put u civilizaciji osnuju stalne naseobine, jer su do tada uglavnom živeli nomadski – stalno seleći se u potrazi za hranom.
Dakle sa prvim sedelačim načinom života i prvim počecima naselja, i područje oko Sokobanje bilo je nastanjeno. Međutim da je čovek ili bar pračovek postojao i prolazio ovim područjem i pre nego što ga je nastanio govore tragovi na lokalitetu koji se danas zove Pećurski kamen. Na dubini od četiri metra pronađeni su tragovi neandretalskog čoveka. Continue reading
O periodu Sokobanje za vreme vladavine srpske dinastije Nemanjića zna se veoma malo. Kako je srednji vek bio period dominacije religije kako širom Evrope, tako i u Srbiji, banje kao lečilišta nisu shvatana kao toliko značajna. Srpski vladari tog perioda svoju pažnju usmeravali su na izgranju crkava i manastira, ali i na državničke borbe za samostalnost, te međusobne razmirice potomaka Stefana Nemanje za vlast, pa su izvori lekovite vode, kao i kupatila iz vremena starog Rimskog carstva bila zanemarena. Continue reading
Istorija jednog mesta piše se stotinama godina. Sve te godine ostavile su trag koji ne može da se negira i da se ne primeti. Zato uvek kada želimo da posetimo neko mesto i da ga upoznamo, mi se interesujemo za te godine što su prošle, a što su obeležile i napravile to mesto baš takvim.
Sokobanja je jedna od takvih mesta. Vekovi koji su prošli, ljudi koji su je nastanjivali, građevine koje su zidane, priroda koja se održavala, uništavala i oživljavala, klima koja se menjala, sve ovo učinilo je da Sokobanja bude baš onakva kakvu je danas vidimo.
Zato je neophodno upoznati se sa svim tim vremenima koja su prošla, baš to je razlog zašto smo se mi opredelili da deo sajta posvetimo baš istoriji Sokobanje, jer bez istorije, ona ne bi bila tu, niti bi bila baš ovakva, kakva je sad – oaza mira, raskošne prirode, lekovitih voda i veselog duha. Continue reading
Sokobanja je mesto koje je pamti burna vremena. Brojne borbe, ratovi, bitke ubeležene su u biografiju ovog mesta. Osim burnih vremena za vreme Osmanlija, kada su Austrijanci više puta pokušali i uspeli da osvoje, ali ne i da zadrže banju koja je privlačila turiste iz najudaljenijih krajeva Turske u to vreme, ratna previranja nastavila su se i dalje.
Početkom bune srpskog domaćeg stanovništva protiv turskih vlastodržaca, počeo je opet nestabilan period za stanovnike Sokobanje. Prvi srpski junkak koji je izdejstvovao slobodu za Sokobanju bio je Hajduk Veljko Petrović. On je 1808. godine uspeo da osvoji Sokobanju od osmanskih vlasti, međutim samo na kratko. Neuspeh I srpskog ustanka, odnosio se i na Sokobanju. Ona je opet potpala pod Tursku vlast. Hajduk Veljko Petrović ipak nije odustao od svog plana i ideje da zauzme ovo mesto, te 1810. godine opet osvaja. Continue reading