Koncept banjskog turizma zasniva se na prvenstveno na korišćenju prirodnih bogatstava za potrebe zdravstva i lečenja. Lečenje u banjama u Srbiji traje stotinama gdina i baš je to jedan od razloga zašto se ne sumnja u efikasnost ovakvog vida lečilišta i odmarališta. U svakodnevnom brzom i stresnom životu, pravi odmor može da pruži jedino mir i lepota prirode koja nije uništena niti u potpunosti eksploatisana i zagađena. Takvih mesta na svetu ostalo je zaista malo, a Srbija može da se pohvali velikim brojem ovakvih kutaka na na svojoj teritoriji.

Banje su upravo ta mesta koja odolevaju svim trendovima tehnoloških revolucija, i koje ljubomorno čuvaju sjaj lepote prirode kakava je data, a ne veštački napravljene. U Srbiji je banjski turizam veom razvijan, a veliki broj stranih turista dolaze u Srbiju samo iz zdravstvenih razloga kako bi se oporavljali i lečili u spa centrima širom Srbije.

Nauka je višedecenijskim razvpjem uspela da istraži domete koje može imati lečenje u banjama. Balneologija je jedna od nauka koja se bavi istraživanjem banja, a u sklopu istraživanja banja ona najpre izvore mineralnih voda koje se koriste kao lek bilo da se u organizam unose pijenjem, inhaliranjem ili se koriste samo za spoljnu upotrebu, pa kupanjem i raznim terapijskim tretmanima se prinose koži.

Kako moderna, klasnična zapadna medicina nije dala odgovore na sva pitanja koja se pojavljuju a vezana su za čovekovo zdravlje, razvili su se i drugi sistemi lečenja. Alternativna medicina, istočnjačka medicina i banjsko lečenje neki su od načina kako se dopunjava, tj. nadoknađuje nesavršenost klasične medicine. Često su posledice ovih ne konvencionalnih načina lečenja delotvorniji i učinkovitiji nego klasični lekovi, operacije i terapije.

Banjski turizam i lečenje u Sokobanji ipak ima i još jednu prednost. Njegova prednost je u tome što ono kombinuje dostignuća u medicini, sa dostignućima u balneologiji, i kao takva pruža svim obolelima koji dođu u banju nesvakidašnje i veoma pouzdano lečenje.

Prava preporuka za dolazak u Sokobanju zarad poboljšanja svog zdarvstvenog stanja je ta što su se banjskim izvorima i vodom koja teče ih njih lečili još stari Rimljani. Ako se još pre početka naše, nove ere, voda u Sokobanji koristila za okrepljenje zdravih i izlečenje povređenih i bolesnih vojnika, legionara, onda je više vekovna tradicija lečenja u Sokobanji najbolja preporuka za ovo mesto, bilo da ga posmatramo kao turističko mesto ili kao izvor zdravlja u prirodi.

Osim Rimljana, lekoviti izvori i zdrav vazduh u banju pod Ozrenom mamio je Turske velmože da dolaze u ove krajeve, a pogotovo u Sokobanju. Naime, još u vreme vladavine Osmanlija, koji su na teritoriji Srbije vladali od čak 5 vekova, od 14. veka, imućniji Turci posećivali su banju i nisu hajali koliko je banja udaljena od mesta u kom žive. Tako u doba kada se putovalo konjima i kočijama, banja je bila izuzetno turističko mesto koje je privlačilo goste čak iz Male Azije. To je takođe dovoljno dobar razlog što se u banjski kvalitet Sokobanje ne sumnja.

Dolasci u banju se nisu smanjivali iako je istorija banje poprilično dinamična, puna sukoba i ratova. A sve to je samo zbog jednog razloga, to je zbog nepresušnih izvora mineralnih lekovitih voda. Balneologija je ove izvore istražila, a još Miloš Obrenović, naredio je da se voda koja teče sa ovih izvora ispita i da se utvrdi njen mineralni sastav. Kako u to vreme nije postojao institut za izučavanje mineralnog sastav voda u Srbiji, tako je voda poslata u Beč. Beč je u to vreme bio univerzitetski i naučni centar najpoznatiji i najkvalitetniji u Evropi. Tako da u rezultate istraživanja i ispitivanja vode u Sokobanji koje je rađeno u Beču nije se moglo sumnjati. Tada je i ustanovljeno da je ova voda toliko lekovita, da je urađeno prvo lečilište u ovoj banji, a čak je poslat i banjski lekar koji bi se bavio pacijentima koji su dobijali upute od doktora da kao lek koriste boravak u banji.

Sastav mineralnih voda u Sokobanji je visokokoncentrisan, pa se zato nije smelo dozvoliti da se ove vode koriste nekontrolisano i bez pratnje lekara. Razvila se čitava nauka, balneoterapija koja se bavi upravo određivanjem koja voda i sa kakvim sastavom je dobra za pojedine bolesti, a za koje bolesti bi uzimanje ovih voda moglo biti kontraindikativno, tj. koje bolesti bi terapija ovom vodama mogla produbiti, a ne izlečiti. Ta nauka je nazvana balneoterapija, a sve dostignuća ove nauke su se primenila u lečilištima u Sokobanji.

Osim prirodnih izvora lekovitih voda, u banji se nalazi i visoko stručan kadar, doktori koji su uskospecijalizovani za sve vidove bolesti koje se mogu lečiti mineralnim vodama Sokobanje, takođe u ovoj banji nalaze se i bolničke ustanove koje poseduju veoma naprednu i najmoderniju tehničku aparaturu i medicinsku opremu.

Sve to zbirno ukazuje da je dolazak u banju iz zdravstvenih razloga svakako opravdan, ali i da jje izlečenje boravkom u banji zagarantovano.