Istorija jednog mesta piše se stotinama godina. Sve te godine ostavile su trag koji ne može da se negira i da se ne primeti. Zato uvek kada želimo da posetimo neko mesto i da ga upoznamo, mi se interesujemo za te godine što su prošle, a što su obeležile i napravile to mesto baš takvim.

Sokobanja je jedna od takvih mesta. Vekovi koji su prošli, ljudi koji su je nastanjivali, građevine koje su zidane, priroda koja se održavala, uništavala i oživljavala,  klima koja se menjala, sve ovo učinilo je da Sokobanja bude baš onakva kakvu je danas vidimo.

Zato je neophodno upoznati se sa svim tim vremenima koja su prošla, baš to je razlog zašto smo se mi opredelili da deo sajta posvetimo baš istoriji Sokobanje, jer bez istorije, ona ne bi bila tu, niti bi bila baš ovakva, kakva je sad – oaza mira, raskošne prirode, lekovitih voda i veselog duha.

Kako je mesto Sokobanja, najpre značajno kao banja, lečilište, i kao takvo stotinama godina privlači ka sebi ljude iz svih krajeva sveta , potrebno je nešto znati o istoriji svih banja, kako bi se razvoj Sokobanje stavio u kontekst vremena i istorijskih trendova.

Latinska poslovica „Sanitas per aquas“ – zdravlje uz pomoć vode najbolje opisuje zašto tolike vekove banje širom sveta privlače veliku pažnju ljudi. Čovekova težnja da prevaziđe smrt i da uđe u beskonačnost prisutna je od kad postoji i sam čovek. Baš zato zdravlje spada u primarnu sferu razvoja civilizacije, jer čovek teži da nadživi sve bolesti koje ga približavaju smrti.

Banje su u ovoj sferi, sferi lečenja i ozdravljenja zauzele značajno mesto na samom početku čovečanstva. Kako o civilizaciji znamo najviše iz pisanih izvora, tako se za početak civilizacije uzimaju vremena o kojima postoje pisana svedočanstva, a to je najpre period antičke Grčke. Na samom početku kupanje u kadama, takozvano banjanje u antičkoj Grčkoj bilo je dostupno samo bogatašima, međutim shvatajući koliki je značaj banja, ubrzo su se širom ove civilizacije otvarala javna kupatila koja su bila dostupna svima. Dok se u Homerovo vreme na kupanje primarno gledalo kao na održavanje higijene, za vreme Hipokrata kupanje dobija i druge svrhe. Kupanje prevashodno biva način ozdravljenja od raznih bolesti.

Ovaj koncept prihvatili je i rimska civilizacija, antički nastavak grčke kulture življenja. Rimljani su veliku pažnju usmeravali na izgradnju sopstvenih kupatila na izvorima termalnih i mineralnih voda. Ova kupatila su uglavnom građena za svrhe vojske – kao mesta za odmor i rekreaciju zdravih i oporavak povređenih vojnika.

U Rimu, gradila su se tri vrsta kupatila: kućna, privatna i javna. Sva ona prošla su kroz isti ciklus različitog shvatanja kupatila. Dok su na početku shvatana kao lečilišta, posle su dobijala primarno higijensku funkciju, da bi na kraju postala mesta za zabavu.

Srednji vek bio je zamalo koban za razvoj banja. Kako je religija tada imala najveću moć, te je uticala na sve sfere života, tako se dotakla i zdravlja. Verovalo se da je čovekov život određen Božijom reči, a načini za ozdravljenje bili su pre svega molitve, a prema kupanju se stvoria averzija.

Za vreme Renesanse ova averzija je još više rasla. Javna kupatila smatrana su izvorom zaraza i bolesti, pa se izbegavalo kupanje u ovim vodama. U renesansnoj Italiji banje su se ipak odžale, jer su pronađeni i obnovljeni neki antički spisi koji svedoče o lekovitosti vode i svim mogućnostima balneologije.

Od 1800-tih godina zainteresovanost za banjsku kulturu samo je rasla. Radile su se naučne analize vode, jer je to doba, doba verovanja u nauku. Analize vode imale su za cilj da unaprede njihovu upotrebu u medicini. Doktori su smatrali da je priroda za svaku bolest obezbedila neki lekoviti izvor vode, koji samo treba pronaći. To je doba kada su se lečenja u banjama prepisivala od strane doktora, a u zavisnosti od hemijskog sastava voda, temperature, kombinacije tretmana.

Banje tada dobijaju oblik kakvim ga mi danas poznajemo. Grade se hoteli i drugi smeštajni prostor za sve bolesnike, ali i objekti za zabavu, kulturu, sport… Banje tako postaju mesta za okupljanje elita i umetnika. Banja Baden baden u Nemačkoj bila je najglamuroznije odmaralište u kontinentalnoj Evropi.

Banje ostaju mesta za lečenja i odmor i do danas, a još jedan nagli razvoj beleže posle Drugog svetskog rata.

Istorija Sokobanje pratila je ove svetske trendove, sa malim izuzecima.